Izrada filigrana
Stari dobri zanat izrade filigrana je sve privlačniji za Ohriđane. Veliki je interes, posebno mladih za ovu tehniku poznatu od davnina (2500 g.p.n.e) kojom se od tanke zlatne ili srebrne žice slične tanteli izrađivao nakit i ukras tačnije ukrasni predmet. Po pričanju kujundžije Mitka Ukoeskog, jednog od majstora ove tehnike, filigranska umetnost se sastoji od savijanja, usukivanja i pletenja tankih metalnih žica, i njihovog spajanja (lemljenja) u tačkama u kojima se dodiruju i sa podlogom. Za granulirane motive seku se parčići od zlatne ili srebrne žice koje se u današnje vreme lepe duvalicom ili lemilicom pri čemu dobijaju sferičan oblik i malo se međusobno razlikuju. Motivi izrađeni od filigranske žice sa različitim geometrijskim figurama do cvetova i životinja.
Ova tehnika traži veliku preciznost i pažljivost u detaljima, zbog svoje unikatnosti i kompleksnosti može se nazvati i kraljicom tehnika u izradi nakita. Majstori ovog zanata kažu da je poseban osećaj kada se nešto izrađuje rukama, vatrom i metalom a ono što fascinira je krajnji rezultat odnosno parče nakita. Pri izradi se uspostavlja jedan lični osećaj posedovanja nečeg neponovljivog i jedinstvenog, koji inspiriše da se nastavi sa novim kreacijama.
Ne postoje mustre i šeme za izradu motiva, svaki majstor sledi svoje ideje i tako kreira šare i nakit, inspiraciju traži posvuda, delom u prirodi a delom i u svakodnevici u kojoj ne uživaju samo Ohriđani već i brojni turisti iz celog sveta.
Ukoeski kaže da je pored umešnosti i kreativnosti najvažnije strpljenje, jer da bi se napravio neki nakit potrebno je da se radi danima. Posebnost filigrana je i u tome što se kombinuje sa makedonskim rubinima. Samim procesom izrade jednog parčeta nakita zapravo se dobija posebnost, unikat koji ne može da se ponovi. Broševima, prstenju, minđušama, lančićima koji su kombinovani sa makedonskim rubinima i dan danas e dive turisti iz celog sveta.
Ohridskim biserima se kite brojne svetske ličnosti, glumci, pevači a među njima je i bivša prva dama američke diplomatije Medlin Olbrajt. Danas se unikatnim izradama koje su rađene po modelu tradicionalnog izvornog filigranstva, zanatu koji se smatra vrhunskom umetnošću, oduševljavaju stranci, ali i svi oni koji po izlozima radnji primete ove vredne komade nakita pa je zato veliki interes gostiju koji žele izbliza da se upoznaju i pitaju za način izrade ovog unikatnog nakita. Reč je o dobrom starom zanatu koji je bio daleko poznat a u ovom kraju, na sreću, još uvek opstaje i za njega postoji ogroman interes za nastavljanje ove tradicije.
Ohrid je nedavno dobio i Muzej filigrana u čast Vangela Derebana, legende makedonskog kujunžistva. U njegovoj nekada atraktivnoj radionici u Ohridskoh čaršiji, postoje tri prostorije od kojih je jedna rezervisana za postavku u kojoj je izložen nakit i predmeti izrađeni od filigrantskih majstora, zatim istorijski pregled filigrantskog zanata kroz vreme, kao i radionica za izučavanje, upoznavanje i prezentaciju veština filigranstva, alat kojim su mukotrpno radile stare kujundžije i nakit star vekovima.
Šest postavki od kojih su pet sa ženskim nakitom i jedna sa muškim nakitom, gde su izloženi sačuvani komadi sa poludragim i dragim kamenjem stari i do 200 godina, izrađeni od srebra i zlata. Tu su ukrasi za glavu, nakit za odeću, verski i crkveni predmeti sve do muških predmeta od filigrana kao što su ćosteci, čibuci i slično. Za porodicu Dereban filigran je umetnost, bogatstvo i kultura jednog naroda a kako kažu unuci Derebanovi obnavljanje radionice ima za cilj ispunjavanje amaneta njihovog dede kako se ne bi zaboravio ovaj zanat i kako bi se prezentovao sav onaj nakit koji je sačuvan a predstavlja naše kulturno bogatstvo.
Inače, Vangel Dereban, čovek „zlatnih ruku“, koji je živeo 93 godine, bio je šesta generacija filigranskih majstora u porodici Dereban. Posle njegove smrti nekoliko mladih ljudi iz grada nastavlja ovu drevnu tradiciju. Srebrni leptir, poznat po TV spotu „Kupujte makedonske proizvode“ Milče Mančevskog, koji se čuva u Nacionalnom muzeju Makedonije izradio je njegov otac Aleksandar. Muzej filigrana predstavlja obogaćivanje turističke ponude Ohrida, ali i očuvanje tradicionalnih i kulturnih vrednosti, odnosno starih zanata po kojima je prepoznatljiv ovaj grad.