Туристичка обележја Североисточног региона
Североисточни регион је један од осам статистичких региона Македоније. Налази се у североисточном делу земље и граничи са скопским регионом и са источном региону . Регион има много туристичких атракција и културних знаменитости које привлаче велики број посетилаца. Најважнији су локалитети Куклица, Кокино, Цоцев Камен и манастир Св. Јоаким Осоговски.
Локација Североисточног региона
Североисточни регион са својим положајем покрива крајни североисточни део Републике Македоније. Простире се дуж река Пчиња и Крива Река, а протеже се дуж граница са Републиком Косово, Републике Србије и Републике Бугарске. Подручје са севера је ограничено државном границом и планинама Козјак и Герман, на истоку границом са Бугарском, на југу Осоговским планинама, а на западу планином Скопска Црна Гора. Ово су истовремено и маркантнији релјефни облици у региону. Између њих се налазе Кумановско Поље и Кривопаланачка Котлина са Славишким Пољем.
Његова укупна површина је 2.310 км2, односно 8,98% од укупне територије Републике Македоније. У планском Североисточном региону живи 172,787 становника у 192 насеља, 189 од њих су рурална насеља и 3 урбана насеља (Куманово, Крива Паланка и Кратово). Административни центар Североисточног региона је Куманово са 76 000 становника.
Североисточни регион се састоји од 6 општина: Кратово, Крива Паланка, Куманово, Липково, Ранковце и Старо Нагоричане. Више информација о региону можете проначи у: Центру за развој Североисточног планског региона
Клима у Североисточном региону
Североисточни регион карактерише типично континентална клима. Просечна годишња температура у Кумановском басену износи 11,8 степени, а у Кривој Паланци 10,2 степени. Просечна годишња количина кишних падавина у Куманову је 549 мм, а у Кривој Паланци 565 мм.
Природни ресурси флора и фауна карактеристике Североисточног региона
Овај региону карактеришу заштичена природна подручја и еколошки коридори националне еколошке мреже за повезивање заштичених подручја и еколошки важних подручја. Као репрезентативна подручја дефинисано је више локалитета, као што су Кумановски Козјак, који је номинован као Парк природе и поред каменитих преграда од значаја за гнежђење неколико врста птица грабљивица, подручје представља крајњи северни ареал за распрострањивање неких медитеранских врста (грчка корњача, велико црноглаво грмушарче, пузавац грнчар). У остацима букове и храстове шуме на северним падинама налазимо и друге значајне врсте птица (црвеноградо муварче, Ficedula semitorquata).
Поред великог културног значаја, локалитет Кокино има и велику геоморфолошку вредност. То је геолошки феномен, излив (секреција) пироксенских андензита и андензити стари од 32-33 милиона година.
Река Потрошница има велики орнитолошки и ботанички значај. Ова област је од посебног значаја за гнежђење неколико врста птица грабљивица и то је кључна област за значајан орнитолошки локалитет Пчиња –Петрошница - Крива Река.
Локалитет Куклица у близини Кратова, као споменик природе, представља редак геоморфолошки облик.
Бислимска клисура је кратка клисура са јаким субмедитеранским климатским утицајем, богата подземним и површинским карстним облицима. Значајне колоније слепих мишева се сусречу у печинама и регистровано је присуство троглофилних врста. Од посебног значаја је за гнежђење неких медитеранских и птица грабљивица: египатски суп, сиви соко, сури орао, јастреб, црна рода и др. Хазмофитска вегетација се развија дуж стена и овај локалитет има велику биолошку и геоморфолошку вредност.
Клисура на реци Киселица је од великог зоолошког значаја, иако природне вредности ове мале клисуре нису довољно проучене. Значајна је због присуства видре, али је могуче присуство још неколико других важних врста кичмењака.
Осоговске Планине
На територији Североисточног региона делимично се простиру и Осоговске Планине, које поседују значајне вредности из биолошког аспекта. Идентификован је низ међународно и национално важних врста флоре и фауне, од којих је знатан део ендемских или ретких врста. Осим тога, Осогово је идентификовано као: подручје са важном флором ( ЗРП), значајно подручје за птице (ЗОЛ), важан коридор за кретање дивљих биљних и животињских врста у оквиру пан-европске еколошке мреже за Југоисточну Европу (PЕЕN SЕЕ) и Емералд подручје. Регистрованo je 18 хабитата према EUNIS класификационом систему за хабитате, пет од њих су важни за очување према Директиви о стаништима. Регистровано је 1007 врста и подврста биљака, од којих 18 су регистровани једино на Осогову, укључујучи: Viola biflora, Anemone narcissi flora, Myriophyllum verticillatum, Pulsatilla montana ssp. Slaviankae и др.
Врх Царев врх је једини локалитет за Genista fukarekiana (ендемскa биљкa која се налази једино у Осоговским Планинама), Hypericum maculatum ssp. и Viola biflora. На Осогову је регистровано 258 врста макромицета. Утврђено је присуство 24 врсте сисара. Регистровано је 133 врсте птица, од којих су 36 значајне врсте.
Посебно важан орнитолошк локалитет је "Раткова скала". Идентификовано је 10 врста водоземаца и 21 врста гмизаваца. Познато је 11 врста риба, од којих је осам укључено у IUCN Црвену листу. На Осогову је евидентирано 16 балканских ендемита из групе пужева, укупно 243 врста паукова (14 ендемична), 37 врста скакаваца (5 балкански ендемити), 15 врста вилинских коњича, 99 врста дневних лептира (Erebia aethiops и Minois dryas се налазе једино на Осогову) , 203 врсте тркача - Carabidae. Осогово карактерише интеракцијa између људи и природе, a биолошка разноликост и људско наслеђе, сачувани у природним пејсажима, доприносе формирању карактеристичних области.
Хидролошке карактеристике Североисточног региона
Територија Североисточног региона покрива следеча подручја река Пчиња и Крива Река и углавном припадају сливу Вардара, и веома мали део међународног слива Јужне Мораве. У својој хидрографској структури регион има различите врста извора воде и два вештачка акумулациона језера (Липковско језеро и Глажња), које су погодне за викенд - туризам.
Водни потенцијал је због релативно високе надморске висине на којој се налази део региона, као и геолошки састав земљишта. Регион обилује бројним рекама и малим базенима које припадају рекама Крива Река и Дурачка река. На подручју општине Крива Паланка изграђене су две акумулације: Базјачко Брдо са капацитетом од 14.100 м3 воде и акумулација Влашки Колиби на локалитету Калин Камен са капацитетом од 6.200 м3 воде на надморској висини од 1590 метара. Карактеристичан хидрографски објекат је термоминерални извор код села Проевци близу Куманова, који је уређен као бања. Североисточни регион је познат и по изворима топле воде - бање. Овде се налазе Кумановска Бања - с. Проевце и Стрновац- бања у истраживању и изградњи.
Саобрачајни правци у Североисточном региону
Путна инфраструктура у Североисточном региону састоји се од локалне, регионалне и А путне мреже. Преко региона пролазе европски коридори VII и X. Постојеча путна инфраструктура у североисточној региону састоји се од 888 км локалних путева, 99 км државних путева и 370 км регионалних путева.
Главни путни правци који повезују овај крај са другим регионима је државни пут А1 (Скопје - Куманово - граница са Македонијом) и државни пут А2 (Куманово - Крива Паланка - граница са Бугарском).
Поред путева, у саставу транспортних коридора налазе се и железничке пруге. У Североисточном региону лоциране су две железничке пруге и то у коридору бр. VIII је траса пруге од Куманова која је повезана са железничком линијом коридора бр. X, кроз Криву Паланку се наставља до Р. Бугарске. На коридору X је траса железничке линије, граница са Србијом - Куманово - Скопље - граница са Грчком.
Природно и културно-историјско наслеђе у Североисточном региону
Туристички трендови у Североисточном региону прошли су релативно велике промјене у прошлим годинама. Потребе туриста који посечују регион су специфичне и сегментиране, и према њима се прилагођује и туристичка понуда. Све веча пажња посвечена је креирању развојних туристичких планова, програма и стратегија у тим дестинацијама.
У Куманову, као највече градско насеље, наводимо цркве Св. Никола (1851 год.) и Св. Троица, Народни музеј, Занатски дом, споменик револуције и друге споменике. У близини Куманова се налазе манастир Св. Богородица код села Матејче (XIV), црква св. Ђорђа у Старом Нагоричину (XIV), манастир Св. Пресвета Богородица – Карпински манастир близу села Орах, костурница Зебрњак и други.
У Кривој Паланци препоручујемо манастирски комплекс Св. Јоаким Осоговски. У Кратову, могучност за посету нуде цркве Св. Ђорђе Кратовски, Св. Никола чудотворац, Св. Јован Претеча, средњовековне куле и мостови, музеј и др.
Црква Св. Ђорђе
Црква Св. Ђорђе се налази у селу Старо Нагоричино и одликује се посебном лепотом. Према урезаном натпису, наводи се да је црква подигнута 1313 године, а други натпис из 1317/18 године се односи на датум када је живописана од познатих зографа Михаило и Евтихије. Црква је петкуполна трикорабна градња у облику крста са издуженим 162 травејем према источном и западном делу. По својој архитектонској концепцији, слична је цркви Св. Богородица, у манастиру Матејце. Од многих фрескописних композиција, најупечатљивија је "Причешче апостола", "Тајна вечера", "Прање ногу", "Распече", "Пут на Голготу", "Пењање крста", "Ругање Христа", "Успеније Богородичино" и други.
Манастир Св. Јоаким Осоговски
Манастир Св. Јоаким Осоговски се налази на обронцима Осоговоских планина, у близини пута који води од Криве Паланке до Чустендила у Бугарској. Манастир је посвечен пустиножитељу Св. Јоаким Осоговском, који је у XI веку аскетски живео у печини у близини манастира, на локалитету Бабин Дол. Његово оживљавање је почело средином XIX века. Наиме, на иницијативу главног ктитора Хађи Стефан Бегликчија из Криве Паланке, у 1847 години, под вођством познатог градитеља Андреа Дамјанова, почиње изградња велике "саборне" цркве, посвечене Јоакиму Осоговском. У 1851 години она је завршена и освечена. Друга, мања по димензијама црква, посвечена је Св. Богородици, изграђена је, према неким у XIV веку, а према другима у XVI-XVII веку. Велика црква има дванаест купола и простран наос, окружен тремом на западној и на јужној страни.
КРАТОВСКЕ КУЛЕ И МОСТОВИ
Град Кратово је познат по својој препознатљивој локацији која се налази у кратеру угашеног вулкана. Због свог специфичног положаја и Кратовске реке која је пресекла кратер и пролази кроз средину града, формирала се посебна градска архитектура. Изванредни објекти су кратовска Ајдучка чаршија, као и кратовске куле и мостови. У Кратову од бивших 13 кула, данас има шест: Симичева кула, Златкова кула, Хађи-Костова кула, Сахат-кула, Крстева кула и Емин-бегова кула. Од мостова су најпознатији: Чаршијски мост, Радин мост, Аргулички мост, Грофчански моста и Јоркшијски мост.
Манифестације у Североисточном региону
У региону се организује неколико манифестација, од којих су најпознатија: "Тумба Фест", "Дани комедије" и "Интернационални ђез фестивал" у Куманову, "Златни дани" у Кратову, фолклорни фестивал "Свети Јоаким Осоговски“ у Кривој Паланци, различите уметничке колоније (ликовна колонија "Св. Јоаким Осоговски") и још много тога.