Информације o Полошкoм региону
Плански Полошки регион је један од осам статистичких региона Македоније. Регион се налази у северозападном делу земље, на граници с југозападним регионом и со скопским регионом.
Локација Полошког региона
Полошки регион сачињавају Полошка котлина са планинским масивима који заобилазе: Шар Планину, Жеден, Суву Гору, Мавровску висораван, планински масив Бистра и долина реке Радика, са укупном површином од 2.416 км2 или 9,7 одсто територије Македоније. Регион има 184 насеља, од којих 182 су рурална и 2 урбаних насеља (Тетово и Гостивар). Полошки регион је подељен у девет општина. Административни центар региона је Тетово са 53 000 становника. Котлина је типична равница, са надморском висином од 400 до 500 метара и стрмо постављеним сликовитим планинама које досежу преко 2700 метара надморске висине. Присутна је велика геолошка, рељефна, климатска, флористичка и антропогена разноликост. Полошки плански регион има укупно 304.125 становника.
Саобрачајни правци у Полошком региону
Регион има добре саобрачајнице и аутопут: Скопље– Тетово–Гостивар, једну железничку пругу Скопље -Тетово - Гостивар - Кичево, неколико жичара и ски-лифтова у ски-центрима Попова Шапка и Маврово. Од овог региона се деле саобрачајнице према региону Маврово - Дебар и према Косову. Постоји низ локалних путева широм региона.
Клима у региону Полог
Полошки регион има типичну континенталну климу са посебним температурним специфичностима топлих лета и хладним зимама, са оштрим прелазом од зиме према лету. Просечна годишња температура у Полошком региону је 11 Ц у Тетову, а у Гостивару око 10 Ц, док на Поповој Шапки је 4,6 ° Ц, тако да на планинским масивима овог региона влада типична планинска клима. У Пологу годишње просечне годишње падавине су 800 мм, а у планинама 1100 мм. Падавине су израженије у зимском периоду и од њих су велики проценат снежне, тако да се стварају услови за зимске спортове и туристичке активности.
Природни ресурси, флора и фауна Полошког региона
Планина Кораб
Полошки регион је препознатљив по највишим планинама у Републици Македонији. Планина Кораб је типична алпска планина са много врхова виших од 2.500 метара. Ту се налази и највиши врх у земљи, то је Голем Кораб (2 764 м). Ова планинска област је богата природним лепотама, са 12 сталних глацијалних језера, са дубоким и атрактивним речним долинама, са клисурама и кањонима (Кањон Барична на реци Радика, дуг 42 км), са брзацима, слаповим водопадима (Корапски водопад на реци Длабока Река, висок је 136 м), са богатом вегетацијом (Кораб је део Националног парка "Маврово"), са погодним теренима за трасирање, скијалишта и сл.
Национални парк Маврово
У овом региону се налази највечи национални парк у Македонији - Национални парк Маврово, на јужној обали Мавровског Језера. У Националном парку је отворен туристички инфо - центар, где туристи могу да добију све потребне информације, везане за њихов боравак и понуде парка. Друга планина према висини у Републици Македонији, а прва по планинским пределима је Шар Планина. То је типична планина са алпским пејсажима од високих и стрмих врхова, са планинским језерима, високим водопадима, остацима старих валовских долина, али и равним пределима.
Шар Планина
Површина Шар Планине је 912,7 км, дуга је 80 км, а широка од 10 до 20 километара. Располаже са 77 врхова виших од 2000 метара. Највиши врх на Шар Планини је Титов Врх (2 747 м), Стогово (2 268 м), Бистра (2 163 м). Високе планине у том подручју су: Дешат (2 373 м), Крчин (2 341 м). На Шар Планини има тридесетак глацијалних језера. Највече су Боговинско Језеро, Црно Језеро, Бело Језеро, Голем Ѓол, Големо Језеро, Мало Језеро и др. На планини су лоцирани бројни атрактивни локалитети, као што су: Попова Шапка, Лешница, Јелак, Маздрача, Три Води, Љуботен и др. На локалитету Попова Шапка се налази зимски скијашки центар "Попова Шапка", који је насеље са великим бројем викендица, хотела, ресторана, изванредним скијашким теренима, жичаре, ски -лифтови, планинарски дом и др.
Регион обилује многим изворима. Највечи утисак остављају горњи ток реке Вардар до Дервенске клисуре, живописна долина реке Пена, Лакавица и велики број планинских река. Дисекција рељефа, релативне висинске разлике, геолошка разноликост. Присуство воде и карактеристична клима омогучују развој разноврсног биљног света, представљеног разноликом дендрофлором (буква, храст, бреза, кестен, граб, бор) и травном вегетацијом са присуством ретких ендемских врста. У региону се налазе различите врсте крупне и ситне дивљачи: медве, вук, срна, дивокоза, дивља свиња и различите врсте птица и гмизаваца.
Зимско- спортски ски- центри у Полошком региону
Планинско подручје Полога обилује планинским подручјима и зимским спортским центрима. То је Попова Шапка а ски - центар (1 780 м н.в.) и Маврово ски - центар (1270 м надморске висине). У овим центрима се активно одвија више туристичко - спортских и рекреативних активности - скијање, пешачење, планинарење, параглајдинг, бициклизам, лов, риболов, и др. Овде су сконцентриране неколико жичара и скијашких стаза, затим два веча викенд насеља, као и највечи број смјештајних капацитета и репрезентативних угоститељских објеката у региону. Такође, организирају се и зимски манифестације, а особито је познат "Шарпланински скијашки куп" и "Мавровски меморијал" које посечују хиљаде домачих и страних туриста.
Планина Бистра
Треча висока планина у региону је планина Бистра, што је друга најважнија планина са зимским спортским активностима. Ту се налази "Ски-центар Маврово". Бистра је део Националног парка „Маврово“. Ова планина је нижа, а највиши врх је Меденица (2 163 м) и мања је од површине Шар Планине (са 572 км²). Бистра располаже разноврсним геоморфолошким површинским и подземним релјефним облицима, као што су глацијални релјеф, вртачи, увале, карстним поља, понорнице, печине, понори, извори река, кањона и др.
Реке у Полошком региону
На реци Радика се налази најатрактивнији кањон у земљи, кањон Борич, дуг 42 километра, са стотинама метара високих вертикалних страна. Геолошки гледано, у планинском Полошком региону, велика површина припада састојцима кречњака. Дакле, овде се налазе различити карстни површински и подземни облици. Од ових, печине су најатрактивније. Туристима препоручујемо печине Шаркова Дупка на планини Бистра (печина која је прилагођена за посете) и Гјоновица или лепотица планине Буковик, као и печине на планини Сува Гора.
У Полошком региону извире највеча река у Републици Македонији. То је река Вардар, дужине 301 км. Друге познате реке су: Пена, Радика, Мавровска, Боговинска, Маздрача, Падалишка и др. Најпознатији извор у региону је карстни извор реке Вардар, познат под именом Вруток, капацитета 1,5 м³ воде у секунди. Село Вруток, познато по извору реке Вардар, истоимена хидроцентрала и специјализирани рибљи ресторани, Вруток данас представља модерну сеоско насеље са великим потенцијалом за еко туризам. Златна пастрва је први пут створена у вруточким рибњацима, а касније и сребрна.
Језера и водопади у региону Полог
Мавровско језеро је изграђено 1947 године и налази се на 1 200 м н.в. Дуго је 10 км, широкo 5 км и дубокo 50 м. Овде, у планинском Полошком региону, постоји неколико планинских језера, од којих најбројнија се налазе на Шар Планини. На планини Кораб има осам, од којих су најпознатија Корабско и Кобилино Језеро. На планини Дешат има пет - Света Недела, Локуф и други, а на Стогову три - Горно, Долно и Маруша.
У Полошком региону се налази и највиши водопад у земљи, а то је Длабок Дол, висок 136 метара. На Шар Планини има неколико водопада, од којих је најпознатији Беловишки водопад, висине око 80 метара. Још један познати и посјечени водопад од туриста је Дуф, висок 28 метара, смјештен у близини села Ростуша. Национални парк „Маврово“ је проглашен 1949 године. Покрива површину од 73.088 ха. У оквиру парка су Мавровско Језеро, планине Бистра, Дешат и Кораб, као и делови Шар Планине, Крчин и слив реке Радика.
Природно и културно-историјско наслеђе у Полошком региону
Од културно- историјског наслеђа у региону Полог, према туристичком потенцијалу посебно се издвајају: културно-историјски споменици у Тетову, манастир Св Атанасиј или манастир Лешок (1335 год.), Шарена џамија (1495 год.), Арабати баба теке (XVIII век), Тетовска тврђава, катедрала Св. Кирил и Методиј, црква Св. Богородица, манастир Св. Наум на планини Попова Шапка, црква Св. Никола. Познати културно-историјски споменици у Гостивару су: Саат Кула, црква Св. Никола, црква Св. Успеније Богородице и др. У долини реке Радика налази се чувени манастир Св. Јован Бигорски (XVI век).
Манастир Лешок
Манастир Лешок у селу Лешок има две цркве: Св. Атанасиј и Св. Богородица. Црква Св. Богородица је саграђена у XIII веку. Спомиње се у грамоти Стефана Дечанског из 1326 године. Црква Св. Атанасиј је изграђена 1335 године, од стране монаха Антонија, који је касније постао први Полошки епископ Јоанакиј. Најновија археолошка истраживања су открила важне податке који сведоче да се грађевина налази изнад старе цркве из VI века. У манастирском комплексу се налази гроб и спомен соба са епитафом на надгробној плочи Кирила Пејчиновича - једног од најзначајнијих македонских преродбеника. Недалеко манастира се налази и болница за болести плуча. Манастирски комплекс (заједно са конацима) у току године посечује велики број ходочасника и туриста и добар је за летњи манастирски туризам.
Шарена (Алађа) пашина џамија
Шарена (Алађа) пашина џамија се налази у старом делу Тетова. Изградња старе џамије датира из 1495 и њени легатори су две сестре Хуршида и Менсуре, које су сахрањене у осамстраном турбету у дворишту џамије. У 1833 години џамија је обновљена и проширена од стране Абдурахман - паше. Џамија је значајна по њеним унутрашњим и спољашним декорацијама. Архитектонски је квадратна зграда која одражава барокни и неокласични османлијски стил.
Арабати баба теке
Арабати баба теке у Тетову је изграђено у XVIII веку од Реџеп- паше и његовог сина Абдурахман- паше. Теке представља комплекс верских објеката, груписаних око турбета (гроба) бекташа Серсем Али- бабе. Од њих су данас сачувани: шадрван, турбе, торањ, неколико чесама, кухиња, трпезарија, конак за госте, дервиш хане (теке је коришчено од дервишког реда – бекташи, који су познати по њиховом аскетском животу) харемлак, пуно зеленила, цвеча и вочака. Данас се у овом комплексу верских објеката налази и Национални музеј града Тетово.
Тетовско кале
Тврђаву је почео градити Реџеп- паша и његова изградња је трајала 20 година, а била је завршена од његовог сина Абдулахман- паше у 1820 години, али ни он није успео да отвори објекат, јер је био позван од стране султана и отишао је у Истанбул и више никада се није вратио у Тетово. Зато је Кале остало ненасељено и неискориштено. Археолошки комплекс се састоји од пет сараја, великих кухиња, купатило и један бунар у средини. На Калету су остаци комплекса магацина, кухиња-трпезарија, куле, затвор направљен под земљом и три тунела. Од старијих остатака је средњевековна црква из XIV века - посвечена Св. Атанасију.
Бигорски манастир
Манастир Св. Јован Крститељ или Бигорски манастир је изграђен на карпи од кречњака, због чега носи и име Бигорски манастир. Бигорски манастир је манастирски комплекс који се налази на путу између Гостивара и Дебра, у непосредној близини села Ростуше, Битуше, Велебрдо и Требишта, дуж реке Радика. Према Бигорском поменику, манастир је основао монах Јован у 1020 години. У XVI веку манастир је уништен од отоманске власти и од комплекса је останала само мала црква. Манастир је поново обновљен у 1743 години од стране јеромонаха Илариона, који је био и први игуман Бигорског манастира у новијем времену.
Додатне информације о Полошком региону
У региону током целе године организују се више културних, спортских, забавних и других манифестација. Најпознатији су "Галичка свадба" (12. јула, на дан светог Петра), "Снежни град" (Дечје одмаралиште "Бунец" - Маврово), "Шарпланински скијашки куп", Тетовски фестивал, Лешочки фолк фест, Тетовски хорски одјеци, Дани Наима, "Мавровски меморијал", традиционално пењање на планину Кораб, традиционално пењање на Титов Врв, "Дан одгајивача оваца и коза" и други.
Мијаци - део македонског народа који живе у Мијачији или Долнореканском крају поред реке Радика. Они су познати по својој култури, архитектури, обичајима и културном и националном наслеђу. Традиционална мијачка ношња је широко позната.
Више информација о Полошком региону можете проначи у: Центру за развој планског региона Полог.