ПЕЛАГОНИЈА

Локација

Регион је ограничен планинама Баба са Пелистером (2.601), Илинска и Бушева Планина на западу, Мокром Планином са врхом  Солунска Глава ( 2,540м) на северу, Бабуна, Селечка и Дрен Планина на истоку и Ниџе са Кајмакчаланом (2.520м) и државном границом са Грчком у Пелагонијској равници на југ.

Одлике

Геолошко-геоморфолошке одлике простора су веома разноврсне. Присутне су типичне равнице, клисурасте долине Црне Реке, планински врхови, пећине и карактеристичне денудационе форме Пелистера, Бабуне и Селечке Планине.

Клима

Пелагонијски регион се одликује просечном температуром од 11,2 ⁰С у Прилепу и Битољу и око 8 ⁰С у Крушеву и Пелистеру на око 1.200 м висине. Просечна годишња количина падавина у Пелагонијској равници креће се око 600 мм, а у Крушеву око 800 мм.

Реке и језера 

У овом региону налазе се више хидрографских објеката. Карактеристичнији су извори Црне Реке. Поред Црне Реке, веће реке су Шемница и Блато, а постоје и друге мање реке. На Пелистеру налазе се глацијално Големо и Мало Језеро. Лоцирани на 2.200 м надморске висине, она су живописан део планине. Водни објекти региона су употпуњени вештачким акумулацијама Стрежево у близини Битоља и Прилепско Језеро.

Флора и фауна

Посебно долазе до изражаја дрвенасте листопадне шуме букве и храста на Бушевој Планини и мешане зимзелене и листопадне биљке на Пелистеру и Ниџе. Од посебног значаја је петоигличасти бор молика на Пелистеру. Веома је разноврсна и траваста вегетација. Богат и разноврстан је и животињски свет, којег сачињавају све врсте крупне и ситне дивљачи уобичајне за ове просторе.

Саобраћајна повезаност

Регион је сабраћајно повезан са више суседних региона. Главна саобраћајница је путни правац М4 на релацији Охрид-Битољ-Прилеп-Велес. Од њега се деле путни правци из Битоља према Грчкој, затим из Битоља преко Демир Хисара према Кичеву и Крушеву и регионални путеви Прилеп-Крушево и Прилеп-Брод-Кичево. Присутни су и већи број осталих локалних путева.