Неготино- град грожђа и доброг вина
Неготино има годишњу производњу од 20-25 милиона килограма грожђа. У скорије време, видљиве су и отварања приватних винарија и винских подрума који извозе вина на инострана тржишта. Најчешчи су винске сорте Шардоне, Ризлинг, Совињон Бланк, Траминец, Смедеревка, Мускат, Каберне Совињон, Мерлот, Пино Ноар, Плавац мали, Вранец и Кадарка. Неготинске винарије отварају врата свим посетитељима, који заједно с тимом сомелиера на забаван, неформалан и релаксирајучи начин, могу учи у дегустацију вина у комбинацији са различитим врстама хране.
Локација Неготина
Неготино је град који се налази у централном делу Македоније, смештен у средишту Повардарија, са обе стране реке Вардар и заузима значајно подручје у Тиквешкој долини. Из Скопља је удаљено 95 км, а најближи град је Кавадарци, који је на удаљености од 10 км. Има повољан географски и саобрачајни положај. У непосредној близини пролазе аутопут и пруга од Скопља до Солуна. Овде украштају путни правци Прилепу и Штипу, односно слично као и у прошлости, секли су се Вардарски пут и пут уз Црну Реку. Пролазечи кроз превој Плетвар и кроз Пелагонију, повезивао се са Виом Егнатијом. Град има 13.284 становника. Клима и земља су идеална за узгајање грожђа и добијање вина. Више информација можете проначи у локалној самоуправи града или општине..
Етимологија и историја града
Име града према етимологији је изведен из топонима Антигонеа, насеље које је постојало до 518 године у античког периода у близини данашњег Неготина. Као град помиње се у првој половини 19 века. Са изградњом пута Прилеп–Штип у 19 веку Неготино је постао важан, као попутна станица и прараста у град. Још вечи развој бележи са изградњом Вардарске жељезнице. Прије балканских ратова, Неготино је био град са 700 куча. Прави раст града у демографском и економском смислу је после Другог светског рата.
У економији града доминирају пољопривреда (виноградарство) и индустрија (прехрамбена индустрија, индустрија пича, електрична индустрија). Данас је Неготино модеран град са развијеним градским функцијама и представља секундарни центар у виноградарском подручју Тиквеша. Гравитационо подручје обухвата око 28 села, за које је Неготино главни административни, културни, образовни и здравствени центар. У њему се налази Дом културе, Градски музеј, Градска библиотека. Овде се 21 септембра одржава Неготински сајам.
Легенда о Неготину
Занимљива прича говори о манастиру "Светог великог мученика Георгија". Према њеним речима, 1860 године у Неготину живео је један бег са својом черком. Једне ночи његова черка је сањала чудан сан. У свом сну направила је две бразде уз помоч два вола. Једана горе, друга доле. Истовремено, сањала је како гради темеље манастира. Сутрадан је рекла сан свом оцу, али он јој није веровао. Три ночи сањала је исти сан. Ништа није преузела, јер јој њен отац није веровао. Четвртог дана легла је болесна. Тада јој је отац донео два јака волова и саветовао је да уради као у сну. Приликом прављења бразде пронашла је плочу, на којој је био човек са копљем у руци, убијучи змаја. Када је направила и другу бразду, нашла је плочу на којој је нацртан лик жене са дететом у руци. Дошли су на темеље старог храма.
Она је поставила темеље манастира на темеље старе цркве, а у изградњи су помогли и турци који су били власници места где је манастир изграђен. Бегова черка се опоравила и удала за хришчанина. У близини манастира налази се 26 природних вода. Овде верници долазе да пију воду и оперу очи, верујучи да те воде лече.
Културна обележја
Саат кула
1821 године, турски бег Хађи Тахир-ага Синан из Кавадараца на свом имоту у Неготину изгрдио је саат кулу и џамију, а безистан на Велешком. Саат кула у Неготину код базе је хексагонална, висока око 15 метара и изграђена је искључиво из камена, са блоковима дебљине око 1 метар. Горњи део је завршавао са дрвеном конструкцијом, у којом је био сат (касније срушен). На западној страни налази се улаз од дробљеног камена са полукружним лантерном. За историју куле се може читати на натписима изнад улаза у кулу, који су написани на арапском језику.
Туристичке атракције
Значајна манифестација која се одржава у граду је Фестивал вина.
Фестивал вина (14. фебруара), који се одржава поводом верског празника Св. Трифун (заштитник лозара). Долина укуса гаси жеђ сваког туриста, који че дочи да проба из најбољег македонског вина. Постоји једна легенда која каже да је у једном тренутку у најсушнијој области Македоније, Тиквеш, било више вина него воде. Током древне Македоније одржани су такозвани "Дани Диониса", у част богу вина Диониса. Сваки гутљај македонског вина је савршенство које дају богови. Произвођачи као свог заштитника имају Светог Трифуна и зато је 14 фебруар дан који је посвечен овом светитељу. Тиквешки лозари прослављају тај дан са извођењем различитих ритуала: рано ујутро иде се у цркву, узима се света вода, и са том водом прскају се и кроје лозе.