Охрид је град у југозападном делу Македоније, на сјевероисточној обали Охридског Језера. Охрид и Охридско Језеро су једна од главних туристичких дестинација у Македонији.
Географски положај Охрида
Овај град се налази у југозападном делу Македоније, на североисточној обали Охридског Језера. Повезан је са путевима који воде према Скопље, Битола, Дебар и Републици Албанији. Поред њега је пролазио и стари пут Виа Игнација, који повезује Јадран и Бело Море, што је била важна околност за развој Охрида у прошлости. У близини града је Охридски аеродром, кроз који се авио саобрачај одвија са одређеним дестинацијама изван Републике Македоније. Саобрачај на водама Охридског Језера није од великог значаја. Користи се у функцији риболова и за туристичке сврхе. Једини недостатак је одсуство жељезничког саобрачаја.
Историја имена града Охрида
Због великог броја цркава и манастира, град Охрид је познат као балкански и европски Јерусалим. Познат је и као "Град светлости", дослован превод његовог старог имена, Лихнид. Охридски регион је укључен у светску баштину УНЕСКО. Према јеедној легенди, коју су записали брача Миладиновци, када се градила Охридска тврђава, цар Јустинијан се попео на брда на којима се налази град и гледајучи прелепи амбијент узвикнуо је "ох-рид", што у преводу значи - какво лепо брдо. Од тада се град зове Охрид. Данашњи Охрид је наследник античког Лихнида. Према подацима, град се први пут помиње 2.400 година пре нове ере. Лихнид се налазио на путу Виа Игнација, најстаријој и најзначајнијој римској саобрачајној траци на Балкану.
Историјски подаци о Охриду
У другој половини VIII века, Охридски регион је постао атрактиван простор за бугарску државу. У време бугарског цара Бориса I Михаила, македонске територије у војно-административном погледу биле су укључене у неколико "комитата". Охрид је био у комитату који је покривао Охридско-деволске крајеве. У 886 години Климент, након кратког боравка у бугарском двору, послат је у Македонију са важном државном мисијом. Као учитељ и епископ, Климент заједно са Наумом, били су оснивачи т.зв. Охридске глаголске књижевне школе. Захваљујучи Клименту и Науму, у другој половини IX века, град Охрид је постао словенски културни центар, а краљ Самоил га претворио у религиозан центар и престоницу царства. Његове тврђаве и данас стоје високо изнад града.
Самоилова тврђава у Охриду
Облик Самоилове тврђаве датира из времена Самоила, иако постоје подаци о рушењу и новијим поправцима тврђаве од стране Турака и Византије. Има зидове висине од 10 до 16 метара и дебљине неколико метара. Са свих страна, са изузетком југа, који се суочава са језером, брдски део града је заштичен високим зидовима и кулама, дужине три километра, у близини охридске луке. Својим утврђењима и зидовима покрива цео Охридски гребен. Данас је на тврђави сачувано 18 кула и четири капије. Делови тврђаве проширени су према језеру и према нижем брду старог дела Охрида. У стари део града се улазило кроз три капије, од којих је сачувана само Горња капија. У њеним зидовима је уграђено много камена са грчким натписима. Испод делимично срушеног спољног слоја, у унутрашњим зидовима су уочљиви хоризонтални слојеви опеке са византијским форматом.
Плаже на Охридском Језеру
Поред градских плажа у Охриду и Струзи, на прелазу од Охрида до Св. Наума се налази охридска ривијера:
Горица- 4 км од Охрида
- Плажа ограђена високим стенама
- Идеалан поглед на целу охридску ривијеру
- 4 км од Охрида, на подручју Свети Стефан
- Једна од најфреквентнијих плажа, уређена и чиста
- 8 км од Охрида, 100 м од језера
- Два хотела са модерно опремљеним собама са погледом на језеро
- Најдужа плажа - 285 метара
- Организују се разне забаве са снегом - пена, киша и балони
- Аутокамп, 10 км од Охрида
- 700 кревета у бунгаловима и камп приколице
Охридска пастрмка
Једна од ендемских врста је и охридска пастрмка, слатководна риба у Европи и најближи је предак врсте које су живеле на овом подручју од терцијарног времена. Она се разликује од поточне по плоснатом телу, мале главе и звезданим сивим тачкама на телу. Боја меса у неким од њих је бела, а у неким ружичаста. Максимална дужина се крече од 25 до 60 цм, а максимална тежина је до 15,8 кг. Мелези, који су створени укрштавањем поточне и охридске пастрмке, дуж тела имају наизменично распоређене црвене кружне и сиве звездане тачке попут летнице. Охридска пастрмка је укусна за јело. Као један од заштитних знакова Македоније, налази се и на македонским монетама.
Свети Климентов манастир Св. Пантелејмон, Плаошник у Охриду
У близини ранохришчанске епископске базилике на подручју Плаошник 2002. године је освечен новоизграђени храм, посвечен св. Пантелејмону. Св. Климент је био велики градитељ цркава и манастира, од којих је најпознатији манастир на Плаошнику. Најновија археолошка истраживања од 2000. године су потврдила да на том месту он је обновио бивши манастир у облику триконхоса (тролисна детелина). То сведочи о хришчанском црквеном животу у Македонији од I века нове ере. Откривено је и 500 гробова монаха, као и други богати налази: позлачене одежде, крстови, иконе, реликвије ...
На месту манастира Св. Климент, у XIV веку је била изграђена нова црква, коју су у XV веку Турци претворили у џамију. Тада су реликвије Св. Климента пребачен у цркву Св. Богородица Перивлепта у Охриду, а након 530 година, вратили су их назад. Овдје се налазила Охридска школа, жариште словенске писмености, духовности и културе, која се сматра првим словенским универзитетом у свету.
Манастир Св. Наум Охридски у Охриду
Изграђен на високој стени изнад Охридског Језера, на њеној најјужнијој тачци. Манастирска црква посвечена Сабору св. архангела, изграђене 905. године од стране Св. Наум, такође садржи гробницу св. Наума, сазидану у југоисточном делу нартекса, на истом месту као гробница св. Климента.
Црква је саграђена на темељима у облику триконхоса (лист детељине). Око X до XIII века је била потпуно уништена. Тек у шеснаестом веку, на њеним темељима је подигнута садашња црква, изграђена и проширена у неколико фаза. У другој половини XVIII века купола је изграђена изнад црквеног трема, а последња значајна обнова извршена је крајем XVIII века (1799 године). Натпис изнад западног улаза изнутра помиње да се живописање цркве десило у време игумана Стевана у 1806. години. Онда је била живописана и капела са гробом Наума. Садашња црква има облик уписаног крста са квадратним пространством са куполом, постављеном на четири стуба. Гробница св. Наума је дољепљена, са широком и ниском куполом. И данас у манастиру постоје стубови са гравираним глагољским и чириличним словима.
Св. Јован Богослов, Канео у Охриду
Ова средњевековна црква је позната према некадашњем рибарском насељу Канео, што на латинском значи "сија", један од најсликанијих охридских симбола. Манастир Св. Јован Богослов је изграђен и фрескоживописан у XIII веку, а ктитор цркве и сликари фресака нису познати. Фреске су сачувани у куполи и у олтарном простору и тешко су оштечени, јер је црква дуги период између XVII и XIX века делимично срушена и напуштенa. Тада је уништена вечина живописа. У новијој историји ове цркве констатовано је неколико обнова и анекса, а 1889. године је постављен нови дрвени иконостас и пресликавају се неки делови старог живописа. Оригинални изглед цркве Св. Јован Канео, један од симбола древног Охрида, се вратио након конзерваторских радова у 1963. и 1964. години, када је срушена припрата са камбанаријом који су били дограђени у XIX веку. Онда су биле откривене фреске у кубету. У куполи и апсиди постоје само делови фресака од XIII века. Прекрасни и специфични су два ангела из Пречишчавања апостола, који су у царским одеждама, што је права реткост у сликарству.
Саборна црква Св. Софија (XI)
Саборни храм у коме су устоличавале охридске архиепископе, у којој је проглашено обнављање Охридске архиепископије 1958. године, ова катедрална црква је једна од највечих комплекса фрескоживописа византијске уметности у Европи из XI века. Фреске из XI и XIV века су од изузетног значаја и налазе своје место у свим научним публикацијама. Величанствена припрата датира из 1313/14 године и једна је од најлепших објеката ове врсте у македонској и византијској градитељској култури.
Црква са декоративном фасадом, грађена од цигле и малтера, посвечена је св. Софији, што значи Божјој Премудрости - Господу Исусу Христу. Изграђена је у X веку на темељима рано хришчанске базилике. У ђаконику је насликано Шест римских папа, чиме се изражава однос између Цариградске и Римске цркве пре 1054. године. Св. Софија је у другој половини XV века била претворена у џамију. Фреске су окречене купола срушена и сравњена са кровом, олтарна мермерна преграда уклоњена, а над северозападном куполом је било подигнуто минаре. Данас црква има трајни богослужбени живот, а користи се и као концертна дворана и музеј.
Црква Св. Богородица Перивлепта у Охриду
Годину изградње (у времену византијског императора Андроника II Палеолога) сазнајемо из текста у надпису изнад улаза. Црква је дивна целина прекрасне градње и пребогатог фрескоживописа. У народу је позната под именом Св. Климент. Тако је од XV века, када су Турци до темеља уништили манастир Св. Климента на Плаошнику, а овде су биле пренете мошти св. Климента. Она је постала и катедрални храм, значи постала је храм охридских архиепископа у време када је Саборни архиепископски храм Св. Софија претворен у џамију. Осим првог поглавара Македонске православне цркве, у овој цркви су вастоличени и следеча три поглавара (Ангелариј, Гаврил и Михаил). Фрескоживопис је рад зографа Михаила и Евтихија, најпознатијих имена тог времена, који су радили и у манастиру Св. Никита у с. Бањани код Скопја и Св. Горги у с. Старо Нагоричани код Куманова.
Пештерски манастир Св. Еразмо у Охриду
У средњем веку, култ св. Еразмо, антиохијског епископа и проповедника, био је раширен и на истоку и на западу, а посебно у Италији, Француској, па чак и у Шпанији. У Македонији његов култ је развијен у Охридском региону, јер је у Охриду остао дуги период свог живота и остварио значајну мисионарску активност у македонском региону. Свом ранохришчанском проповеднику је Охрид посветио величанствени манастир, изграђен у печини дуж пута Охрид-Струга, у близини обале језера. Фреске, укључујучи и лик св. Еразме, су настале у XII веку. У близини је откривена и ранохришчанска базилика из III-IV века, посвечена св. Еразму.
Св. Константин и Елена у Охриду
Црква Св. Константин и Елена у Охриду налазе се у непосредној близини цркве Св. Богородица Перивлепта. Изграђена је од стране јеромонаха Партенија. Представља једнокорабну грађевину и има фреске из времена градње, али и од наредних периода, тачније из XIV, XVII и XVIII века.
Залив костију у Охриду
Ово је заправо реконструисано праисторијско насеље из XII - VII века п.н.е., постављенo изнад платформе коју подржавају дрвени стубови. То је новоотворени музеј на води, где се у води постављени пронађени остаци древног насеља, ронилачка база и реконструирана утврђења из времена Римског царства из II века.
На овом локалитету, на дубини од три до пет метара, су пронађени остаци 6.000 дрвених шипова, који су вероватно подржавали заједничку платформу на којој је било двадесетак дрвених кучица. Према истраживањима, површина насеља се налазила на 8.500 м2. С обзиром да су грађене од дрвета, трске и блата, насеља су била подложна на пожаре и често су обнављане, разлог за високу густину шипова (пронађени су остаци спаљеног дрвета и угља). Платформа је била са копном повезана покретним мостом, који се ночу дизао због заштите од животиња и непријатеља. Тренутно је реконструисан део насеља, који има седам кучица изграђених на платформи која је постављена на преко 1.200 стубова који су обрађени да буду отпорнији и издржливији. Унутрашњост кучица је реконструисана и нуди занимљив доживљај о тадашњем начину живота.