Град Крушево
Крушево је град у западном делу Републике Македоније, у грудима Бушеве Планине. То је град бивше Крушевске Републике.
Почеци Крушева
Изнад града се налази познати споменик Македониум. Са 1.350 метара надморске висине, Крушево је једини планински град у Македонији и највиши град на Балкану. Крушево се први пут помиње у историјским изворима од 1467. године, као мезра, т.ј. село у власништву Хусеин Бега. У Слепчанском кодику, који су монаси водиле од 1544. године, помиње се назив Крушево који се односи на садашње насеље. Током турске владавине, то је било мало словенско село, а крајем XVIII века припадало је Керим Бегу из Охрида, коме је становништво плачало порез до 1847. године.
Рани развој града
Крушево, као развијено и организовано урбано насеље, формирано је крајем XVIII и почетком XIX века. За формирање Крушева као градско насеље је значајна миграција Власа из Москополе и његове околине од 1769. до 1788. године и основали су Влашко Маало. Почетком XIX века, у периоду између 1812. и 1821. године доселила се и друга група Влаха, али сада не из Москополе него из планине Грамос. Они су основали ново насеље, звано Струнга. По занимању су, углавном, били сточари и развијали сточарство. Истовремено, из Јужне Албаније је у Крушево дошла и група православних Албанаца, који су лево и десно од Крушевске Реке основали Арнаутско Маало. Истовремено, из околних села се преселио и велики број Македонаца сточара из мијачких села: Галичник, Лазарополе, Тресонче, Гари и др. који су основали Мијачко Маало.
Новија историја Крушева
Економски раст је позитивно утицао на урбану заједницу, тако да је у првој половини XIX века, Крушево добило карактер градске заједнице. Због слабе безбедности пре краја турске владавине, хришчанско становништво околних села, током XIX века континуирано се досељавало у Крушево, повечавајучи и на тај начин становништво у веч формираном граду.
Као занатски и трговачки центар развијао се веома брзо и веч 1883. године у љему живи око 12.000 становника. Током Илинденског устанка, град је ослобођен 2. августа 1903. године, а овде је формирана Крушевска Република. Изабрана је привремена влада од шест чланова и народна скупштина са 60 делегата. Република је постојала до 13. августа. Ујутру 12. августа, град је био нападнут од 15.000 турских војника које је водио Бахтијар-паша. Значајне битке за одбрану Републике усмерене су на Мечкин Камен и код места Слива. Након сузбијања Илинденског устанка, Крушево је спаљено, а велики део становништва из града и околних села се иселио.
Географска локација града
Крушево лежи на западној планинској ивици Пелагонијске долине, у долини код извора Крушевске Реке. Ова река дели град на два дела: вечи са леве стране и мањи са десне. Куче у граду постављене су амфитеатрално. Због специфичне морфопластике, Крушево се сматра типичним планинским градом, који има просечну надморску висину од 1350 метара, тако да се сматра највишим градом на Балканском Полуострву. То је 25 км северно од Демир Хисара, 32 км западно од Прилепа и 52,5 км северно од Битоле.
Климатски услови
Просечна годишња температура у Крушеву је 8,4° С. Годишња амплитуда температуре је 19,2° Ц. Јесен је знатно топлија од пролеча. Просечна температура јесени је 9,5° Ц, а температура пролеча је 7,2° С. Септембар је за 2.6° Ц топлији од маја, октобар за 2.2° Ц од априла и новембар за 2.1° Ц од марта. Месечна разлика у температури у пролечним и јесенским месецима није значајно изражена, а прелаз са зиме на лето и лета у зиму није нагли. Пролече и јесен истичу се као прелазна годишња годишња доба. Просечна годишња минимална температура у Крушеву је 4,9° Ц, а максимална 12,1° С. У Кршеву годишње се јавља просечно 178 ледених дана. Просечан датум јесењег леда је 25. октобар, а најранији јесенски лед је забележен 22. септембра. Просечан датум пролечног леда је 21. априла, а најкаснији пролечни лед је забележен 13. маја.
Специфичности Крушева
Крушевски градитељи, зографи и резбари постају позната имена и у другим деловима Македоније, као и у суседним земљама. Међу најстаријим сакралним објектима, које су саграђене у Крушеву, сматра се црква "Свети Никола" (1832), запаљена током Илинденског устанка 1903. године. Ова главна црква је позната по чувеном иконостасу, који је радила тајфа Петре Филиповича - Гарката. У тим годинама је је у порасту и зографисање. Према изворним подацима, који су очувани пре свега на иконама у црквама, помињу се имена неколико зографа, дошљака или из Крушева. Међу њима имамо истакнуте личности са репутацијама изврсних мајстора, чији сликарски рад је оставио трајне уметничке белеге у окружењу у којем су настали. Такав пример су две зографске породице - Зиси и Атанасови. Посебно Михаил и његови синови Димитри и Никола (Лаќа). О зографу Димитрие хроничарје на једном месту приметио"...искусан у свом занату који не може бити други на турском тлу ...".
Чаршија
У срадишту града се сливају маалски сокаци, стрми и уски, са кривинама, крше се и пењају, у зависности од терена и неписаних правила старих урбаних угломерација. Чаршија је састављена од серије малих занатских и трговских продавница, распоређених један поред другог. То је најживописнији део града, где се надовезују маала, гдје се одвија сав живот. Од некадашње познате Крушевске чаршије још постоје и неки од старих заната: калајђије, кујунђије, казанђије, кондурађије, златари и други. Сви они послују: бачвaри, копаничари, бакрорезци, фурнађије, столари, итд.
Зимски туристички центар
Зимска сезона у Крушеву траје од новембра до краја марта. Зиме су благе, сунчане и прилично снежне. Скијалишта планине Бушава са обе стране су 1200 метара и 1.400 метара. Крушево привлачи љубитеље зимских спортова са прекрасним скијачким теренима и стазама за зимско трчање, које нису далеко од града. Скијачки терени се налазе на локалитету Станич, опремљеним ски - лифтовима (двоседи и једноседи).
Манастир Св. Преображеније (1986)
Манастир Свето Преображеније се налази на планини Бушава, у подручју Ручало, у близини локалитета Слива. Изграђен је на темељима старе цркве и окружен прелепом природом. Обнавља се од осамдесетих година XX века до данас. Од Крушева је удаљен око пет километара, повезан савременом саобрачајницом. То је локалитет са изузетним особинама за одмор, рекреацију, планинарење и боравак у природи.
Македониум
Меморијални комплекс Илинден, познат и под називом Македониум, један је од најмаркантнијих споменика у Крушеву и Македонији. Отворен је 2. августа 1974. године, тридесет година након заседања АСНОМ 71 година од Илинденског устанка. Лоциран је у Крушеву, на локалитету Гумење. То је комплекс са четири платформе, које симболизују непокор, борбу и вечиту жељу македонског народа за слободу и независну државу.
Комплекс обухвата 12 хектара, а Македониум је постављен на највишој тачки, завршава куполом од 1.320 метара надморске висине, одакле се пружа диван поглед на све четири стране - према Крушеву, локалитету Слива, Мечкин Камен и Пелагонији. Унутрашњост куполе импресионира са својим рељефима, витражама са вечним пламеном и звуцима ораторијума Сунце прастаре земље од композитора Тома Прошев.
Мечкин Камен
Споменик Мечкин Камен налази се у близини Крушева. На овом месту су се одвијале најхрабрије битке током Илинденског устанка 1903. године. Споменик је подигнут у част храбрих илинденаца. Ова локација је пријатно место за боравак.
Музеј Илинденског устанка и Крушевске Републике
Музеј је смештен у старој градској кучи из XIX века, у којој је 1903. године проглашена Крушевска Република. Отворен је 2.августа 1953. године, поводом обележавања 50. годишњице Илинденског устанка и Крушевске Републике. У музеју су изложене оригиналне фотографије чланова Привремене владе, Савета и побуњених чета, мапе, предмети којима су се служили Никола Карев, Питу Гули, макете, текстови, Крушевски манифест, документи о одјеку Илинденског устанка и Крушевске Републике у страној штампи. Овде су и подаци о великим људским и материјалним штетама, које је град претрпео од турске војске. Поставка метака, која је постојала током Илинденског устанка, основана је 2003.године. Садржи оригиналне алатке, којима су се израђивали метци, коришчени током устанка.
Музеј Народно-ослободилачке борбе
Музеј се налази у близини платоа споменика Илинден на подручју Гумење. Отворен је 1988 године и у њему су смештени експонати који сведоче о Народно-ослободилачкој борби од 1941. до 1945. године. У музеју доминира зидна фреска на фронталном зиду - мурал, који приказује рат, рад великог мајстора боја Борка Лазески.
Меморијална куча Тошета Проеског
Тоше Проески (25. јануар 1981 - 16. октобар, 2007) у кратком периоду је постао најпопуларнији певач у Македонији и један од највечих звезда на балканској музичкој сцени. 2004. године проглашен је амбасадором добре воље УНИЦЕФ-а. Трагично је настрадао у саобрачајној несречи. Посмртно, проглашен је почасним грађанином Македоније. Крушево, његово место рођења, одужило му се отварањем спомен-куче 25. априла 2011. године.
Објект је изграђен од бетона и стакла у облику крста на површини од 870 квадратних метара. Музејска изложба даје хронолошки приказ из детињства и тинејђерских година до периода када је Тоше достигао врхунац у својој уметничкој каријери, обогачена са 350 аутентичних експоната, власништво породице Проески. У централном делу је постављен молитвеник, верски предмети Тошета и неколико његових записаних мисли о љубави, породици, пријатељству. Део поставки су две воштане фигуре Тошета у природној величини.