Кавадарци – Центар Тиквешије
Кавадарци је град у југоисточном делу Повардарија, на југу Македоније, који је центар Тиквешије. Према неким изворима, етимолошки, име Кавадарци, потиче од грчке речи kavadion која значи "плашт од племените тканине" а произвођачи те тканине су били људи из Кавадарцa.
Географски положај Кавадарца
Град се налази у средњем дијелу долине и на подручју Тиквеша и представља његово централно место. Град Кавадарци налази се на обе обале реке Луде Маре на надморској висини од 230 до 270 метара. Насеље Кавадарци први пут се помиње 1519 године, као малу сеоско насеље у саставу Чустендилског Санђака.
Историја града Кавадарци
У 1664, Евлија Челебија је посетио Кавадарци и оставио је запис у којем се наводи да је град центар 70 живих села и 300 куча покривени шиндром. Постоје четири четврти, три џамије и једна лепа бања. Насеље се такође помиње у турским документима од 1823 године. У овом документу Кавадарци се помиње као мало насеље (касаба) са око 2.000 становника у источном крају тадашног Битољског вилајета. У свом чланку у потпуности посвечен Тиквешу под називом "Љубљано-Пеониа". Македонски просветитељ Јордан Хађи Константинов - Ђинот написао је да село Кавадарци (Говедарци) има једну велику и лепу цркву и малу школу, три мошеа (џамије), један сат (сахат), стару високу кулу (стуб) где седе ајан и кадија. Ово сугерише да је у средини 19. века Кавадарци био средишње (централно) место у региону Тиквешке области, где су били смештени судови (кадија) и управни органи.
Град вина - Кавадарци - Центар виногорја
Кавадарци се саобрачајно повезује са аутопутем Скопље-Гевгелија и са путем који иде из Градског према Прилепа, односно са магистралним путем према Охриду. Река Луда Мара пролази кроз град. Насеље је настало крајем 17. века после аустро-турског рата (1689-1690). Налазило се на путу Прилеп-Демир Капија-Солун, имало је повољну локацију, што га учинило атрактивним за миграцију других људи из околине. 1857 године то је био мали град са око 2.000 становника и посебан економски центар. Становништво је било ангажовано у пољопривреди, трговини и занатству. Чак и тада, Кавадарци има улогу административног центра за подручје Тиквеша. Административно седиште је 1879 године укратко пребачено у Неготино. Град популациски и економски расте након Другог светског рата. Кавадарци у 1948 године има око 6.000 становника, а 2002 године број становника порастао је на око 30.000.
Традиција уживања у причи о вину
Тиквеш је највече виногорје на Балкану. Из Велеса до Кавадарца, Неготино, Демир Капија, до Ђевђелије пут je пун винограда и многих винарија, кои својом архитектуром аутентично причају македонску причу вина. Вино је један од симбола македонске земље. Највеча тајна укуса македонских вина је Сунце, које даје специфику сваког зрна грожђа, у региону Централне Македоније.
Око Кавадарца и Неготина развијена је највеча и најквалитетнија производња вина. Виногради у Тиквешу простиру се на око 11.000 хектара. Најчешче сорте су смедеревка, кратошија и вранац, док на мањим површинама се узгајају и десертна и стона грожђа врсте кардинал, хамбург, афус али, рибиер и остали. Као резултат великих винограда, у Тиквешу има велики број винарија које обрађују грожђе у вину и ракији и шаљу га на инострана тржишта.
Тиквешко језеро
Тиквешко језеро је изграђено у доњем току Црне Реке, пре изласка реке у Возарско поље. Језеро је један од главних вештачких резервоара, површине 14 км2, дужине 28 км и запремине 475 * 10 м3. Језеро је створено 1968. године поделом кањона реке са бране висине 104 метра, изграђене од камена са глиненим језгром. Акумулација је намењена за наводњавање и производњу електричне енергије. Данас језеро има туристичко-рекреативни карактер, са вечим бројем викенд куча и угоститељских објеката. Језеро се такође користи за спортски риболов. Богато је рибом, са посебним акцентом на сома, који може достичи дужину од два метра.
Острво Град
Средњовековни град Тиквеш се налази око два километра од села Ресава, на брду висине 80 метара изнад ушча Тиквешке реке у Црну. У 3 веку пне на том месту је било насеље, које је реновирано и утврђено кулама у касној антици. Поред утврђења пронађени су темељи многих објеката. Са изградњом акумулационог језера, данас су на острву очувани само горњи остаци насеља.
Полошки манастир Св. Ѓорѓи (XIV век)
Манастир је бисер македонске средњевековне уметности. Изграђен у првој половини XIV века, 20 км југозападно од Кавадарца у подножју планине Вишешница, на левој обали садашњег Тиквешког језера. Унутрашњост цркве је потпуно насликана фрескама. Позната је по својим фрескама из XIV века, а још више по полиелаја (црквени листер) уклесан у дрвету од 1492, која је најстарија датирана резба у Македонији.
Моклишко Језеро
Моклишко језеро се налази у области Моклиште, непосредно пре Кавадарца, у долини реке Луда Мара. Настало је 1956. године, тако да је рушење брда направљена природна баријера (брана) на долини Луде Маре и одмах након тога простор је испуњен водом. Према томе, у стручној литератури ово језеро се класифицира као Урно језеро. Стога је природа само за неколико минута изградила брану на језеру. Током овог догађаја покопано је стадо оваца са својим пастирима.
