Генерални подаци о Дебару
Дебар је град у западном делу Македоније и административни центар Општине Дебар, који обухвата 17 села. Налази се на Дебарском пољу, дуж обале Дебарског Језера. То је центар крајњег западног региона, који углавном насељавају Македонаци муслиманске вероисповести.
Име града Дебра
Многи научници тврде да је име града Дебра македонског порекла, односно старословенских и других словенских језика. На старословенском језику, именица дебар (дьбръ) означава долину, котлину, која одговара локацији и околини. Македонски просветитељ, преродбеник и учитељ Јордан Хађи-Константинов-Ђинот у својим записима, патеписима и објављеним чланцима из 1850-их, често користи реч дебрина, дебрини за долине и котлине. Стога се може закључити да се име (топоним) дебар формира из физичко-географских, тј. орографских израза који значе долину, односно котлину.
Историја имена Дебар
Име се спомиње и пре доласка Словена, односно реч Дебар је позната историји пре наше доба. Дакле, у "Уновој историји" на стр.86 стоји: "У 268 године пре Христа ... Готи са 6000 бродова и 320.000 војника ушли су у Св. Гори, опседнули су Солун, дошли су у Дебар, где су се сукобили са римском коњицом ... ". Из овога произилази да је град остатак прастановнике тог места, чијим именом називала се цела долина (deboros) и покрајина. Ову тезу потврдио је и чешки историчар Иречек, који између осталог каже, да реч није словеначка, али потиче од латинског deboros што значи котлина, долина.
Легенде града
Легендe народног приповедача различито тумачe порекло имена Дебар: у своје време, Дебар је био једно велико село, чији су се становници бавили занатом и кирађилуком. Кирађии, који су путовали по стрмим путевима, уморили су коње, поготово када су се врачали, јер су били јако оптеречени. Уморне коње терале су са "Ди-бре, ди-бре! " и временом је ово име остало да се користи за то село.
Географска локација града
Град Дебар налази се у Котлини, у крајњем западном делу Југозападног региона Македоније , генерално близу границе са Албанијом. Од Скопља је далеко 131 км, а најближи градови су Струга (52 км) и Гостивар (71 км). Град лежи на југоисточном делу Дебарског поља у подножју планине Деат (Крчин) на надморској висини од 625 метара. Окружена је планинама Стогово на истоку и Јабланицом на југу, који одвајају подручје Дебара од суседних подручја Кичево и Дримкол у региону Струге. Град се налази на самој обали вештачког Дебарског језера, које је постало језеро изградњом бране на реци Шпиље 1969. године у утоку реке Радике у Црном Дриму, непосредно на јужном делу града.
Климатски услови
Клима у граду је мешовита са континенталним и планинским карактеристикама, и са карактеристикама медитеранском климом. Снажан климатски утицај Јадранског мора осеча се са запада дуж долине и тока реке Црн Дрим. Зиме у Дебару карактеришу јаке снежне падавине. Захваљујучи високим планинама, утицај Јадрана и постојање вештачког језера пролече и јесен карактеришу висока влажност и кишне, а љета карактерише пријатна свежина.
Специфичности Дебара
Преко града Дебара пролазио је главни пут Виа Егнатиа. У то време град покрива све покрајине са обе стране средишњег тока Црног Дрима - од Струге до Призрена, од Тиране до Кичева и од Елбасана до Гостивара. Све ово придаје велику важност економском центру на западној страни Балканског полуострва. Кроз град, кретале су се дугачке колоне каравана у различитим правцима, за Албанију, Солун, Скопље.
Развој града
Поред трговине, занати су били веома развијени у Дебару. Најразвијенији занати били су којунђиски, тервиски, ковачки, зидарски, затим опинчарски, бојађиски, зографски, казанђиски и други. Интересантно је да се занатством углавном бавило македонско становништво, док је албанско било више трговачко. Околишно становништво се више бавило пољопривредом, а мање са сточарством. Почетком XIX века миграција је почела да се развија у Дебару. Ова миграција је изазвала феудални поредак. Земља је била у рукама ага и бегова. Земљу је обрађивало сиромашно македонско становништво, а мање и албанско.
Дебарско језеро
Окружење језера је диван пејзаж са многим објектима у околини. Дебарско Језеро, такође познато као акумулација Шпиље подигнуто је на реке Црн Дрим у близини македонско - албанској граници. Проширује се дуж долина река Црн Дрим и Радика. Акумулација је завршена 1969. године и покрива површину од 13,2 км2, са корисном запремином од 70х106 м2. Има земљену брану са шљунком и глиненим језгром. Намењена је производњи електричне енергије и наводњавању. На дужини од 13 км дуж долине Црног Дрима и 8 км дуж долине Радике, језерско окружење надопуњује град Дебар, бање Косоврасти и Бањиште, манастир и Рајчици, околни планински врхови. Језеро је постало актуелно за спортско-рекреативне и туристичке сврхе.
Дебарске бање
Бања Косоврасти налази се у подножју планине Крчин, непосредно поред Радике код Дебра. Извор има капацитет од око 60 л/сек. Температура воде је 48⁰C и карактеристике попут сумпор сулфид са високим степеном радиоактивности и присуства алги за лечење и за научне сврхе. Са овим карактеристикама вода се користи за лечење повечаног крвног притиска, реуматских болести, дијабетеса, кожних болести, респираторних болести. Бања Бањиште налази се у подножју Крчина сјеверозападно од Дебара. Извори имају капацитет од 100 л/сек и температура воде од 38-48 ° C. Вода има исте карактеристике као и бања Косоврасти. Има веома повољну просторну локацију на надморској висини од око 650 метара. Обе бање опремљени су смештајним објектима.
Манастир Св. Ѓорѓu Победоносец (ХI век)
Манастир се налази у селу Рајчица, три километра од Дебра. Манастирски конаци изграђени су 1835. године, а црква је осликана у периоду од 1840. до 1852. године. Данас је женски манастир. Садржи комад крста Исуса Христа и део мошти св. Ѓорѓи Победоносец. Манастирски конаци имају простора за око стотину гостију, кои, поред духовног мира, може осетити живот часних сестара. У неколико радионица, они посвечено и педантно израђују митре (украсна капе које носе бискупи у току литургије), иконе, бројанице и друге верске предмете. Митре направљене овде су високог квалитета и захтевани од стране епископа.
