Tradicija izrade hartije u Makedoniji počinje sredinom 16. veka (1560-1570) u manastiru Sveti Naum, 28 km južno od Ohrida. Pretpostavlja se da je postupak izrade hartije doneo Makedonac Jakov, sveštenik po zanimanju koji je u to vreme radio u Veneciji. Venecija je u to vreme bila jedan od najznačajnjih centara za štampanje i izradu hartije. Oprema koja se u to vreme nalazila u manastiru Sveti Naum napravljena je prema nacrtima i skicama koje je doneo upravo sveštenik Jakov. Zbog svog georafskog položaja manastir Sv. Naum je bio relativno izolovan i funkcionisao je kao samostalna enklava. Hartija se koristila isključivo za interne potrebe. Rušenjem manastira krejem 16. i početkom 17. veka uništena je i sama radionica. Nacionalna radionica Sv. Naum Ohridski je pokušaj rekonstrukcije radionice iz 16. veka. Postupak izrade je isti kao najstariji kineski iz 2. veka pre naše ere, a u Evropu se prenosi tokom 13. veka. Osnova za izradu hartije je srž drveta. Po potrebi dodaje se i pamuk, a mogu se dodavati i razni prirodni dodaci za dekoraciju hertije (cveće, lišće, razne vrste čaja, duvana, kafe i sl.)
Originalnost ovog postupka (metod osinjeg gnezda) hartiji daje posebnu unikatnost i vrednost. Karakteriše s vertikalnim deljanjem srži drveta (na najsitnija vlakanca) pod specijalnim uglom koji zavisi od vrste drveta. Postupak izrade hartije je potpuno prirodan, bez upotrebe hemijskih dodataka i lepkova. Raritet u Nacionalnoj radionici je Gutenbergova presa, verna kopija originalne koja se nalazi u Majncu u Nemačkoj i koja funkcioniše na istom principu. Gutenbergova presa u radionici Ohriđanina Panevskog ima veliku istorijsku vrednost. U svetu postoje samo tri takve prese, a ova je jedna od njih koja upravo u njegovoj radionici na svoj način prkosi svim savremenim načinima proizvodnje i štampanja hartije.
Oprema i odeća koju koristimo su takođe autentične. Najbitniji segment je ugao pod kojim se delje drvo i povezivanje vlakana od srži biljke. „Osnova je srž drveta. Koriste se tvrđe vrste drveta kao što je hrast, orah, trešnja, kesten, smreka i dud. Iako se hartija izrađena od dudove crnice smatra jednom od kvalitetnijih, najklvalitetnija se izrađuje od srži trešnje. Krajnje tačke godova kod drveta određuju ugao deljanja. Drvo ne sme da se drobi i melje. Suština postupka je dobijanje vlakana od srži drveta. Nakon određenog perioda inkubacije čestice se prirodno vezuju. Da bi se proizveo jedan list hartije na prirodan način potrebno je oko 29 dana. Najduži je proces inkubacije čestica koji traje 23 dana. “ – objašnjava Panevski.
Radionica iz dana u dan ima sve više gostiju i turista, a predstavlja jednu vrstu turističke ponude grada i kutak koji opušta i na magičan način vraća u prošlost. „Dolaze turisti među kojima su građani, diplomate i predsednici država. Gosti žele da kupe suvenire ručne izrade na hartiji, a po želji mogu se štampati razni motivi. Motivi naših otisaka su različiti, počinjući od starih fotografija Ohrida, starih ikona sa ovog podneblja, jevanđelja sa ovog prostora i mape“ – potencira Panevski. Panevski Nino, sin Ljupča Panevskog, vlasnika radionice, kaže da nakon starog načina proizvodnje hartije, koristi sito sa drvenim okvirom i žičanu mrežu, kao i drenažu i sušenje opreme, a u procesu proizvodnje hartije koristi se i pamuk. „Izrađuje se na istom principu na kome su Kinezi prvi put počeli da proizvode hartiju, dva veka pre naše ere. Dobili su inspiraciju od osinjeg gnezda, onako kako osa spaja vlakanca u svom gnezdu tako su i stari Kinezi došli na ideju da srž drveta seku pod određenim uglom”, objašnjava Ohriđanin Panevski, koji je ovaj zanat nasledio od svog oca.
„Čim se materijal nanese na pripremljeno platno, dobija se gotov proizvod, odnosno jedan list hartije“, kaže ovaj mladi Ohriđanin. Kad se završi ovaj postupak, kaže Panevski, list je hrapav, zato se nosi na presu gde se ravna i pegla, a nakon deset sati list, odnosno hartija je spremna za štampu i od nje mogu da se prave kese i drugi proizvodi. Priča o nastanku ove nesvakidašnje radionice počinje daleke 1989. godine pri poseti Sloveniji. Panevski je tada u okviru Pakta za stabilnost posetio obuku za nove male biznise. Pri poseti Panevski je ostavrio kontakte sa ljudima koji su se bavili najraznovrsnijim biznisima, neko malim neko većim. Prekretnica se dogodila kada je posetio radionicu u Radeču gde je proveo najveći deo vremena. U periodu od 1992. godine on je još nekoliko puta posetio ovu radionicu pri čemu se konkretno uključio u izučavanje ovog zanata. Vlasnik slovenačke radionice je u nekoliko navrata posećivao svog prijatelja u Ohridu pri čemu se rodila ideja o osnivanju radionice za ručnu izradu hartije upravo ovde u Ohridu - gradu pismenosti.
Radionica počinje sa radom 23.10.2002. godine, što znači da uspešno funkcioniše niz godina. Posebno zadovoljstvo nam predstavlja činjenica što je radionicu otvorio nastradali predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski – kome smo poklonili prvi proizvedeni i štampani list hartije sa portretom Aleksandra Velikog. Naša osnovna misija i delatnost je ručna izrada hartije i proizvoda od hartije. Ova proizvodnja ima turistički karakter, posetiocima pokazujemo kako se praktično odvija proces izrade hartije u nekoliko minuta i upoznavanje sa istorijatom hartije i metodom Gutenbergovog štampanja. Metod štampe je isti kao u izradi prvog primerka Biblije u 15. veku. Ovaj pres metod je retka i autentična kopija originala koji se nalazi u Majncu u Nemačkoj i radi na isti način. Moram da spomenem još i to da su turisti još od samog ulaska u radionicu oduševljeni i takoreći niko ne izlazi bez barem jednog primerka hartije, a najčešće i sa različitim aplikacijama koje izrađujemo, a neretko i sa raznim suvenirima koji se mogu naći u našoj radionici, potencira Panevski.
U radionici se izrađuje široka paleta proizvoda od hartije, pre svega suvenira koji se prodaju. Pomoću aplikacija koje se stavljaju na hartiju kao što su četiri jevanđelja i drugi zapisi iz Biblije i iz života prvih hrišćana, ovi proizvodi sami po sebi imaju svoju originalnost, a tu su i razne ikone i freske poznatih svetaca prema kojima Ohriđani a i građani iz drugih krajeva zemlje i šire, neguju poseban pijetet. Tu su i sveske sa debelim kožnim koricama, razne aplikacije za olovke, okviri za slike sa motovima iz hrišćanstva, značke koje su posebno popularne kod mladih, najrazličitiji školski pribor, crno bele slike, ohridski pejzaži kao i fotografisani kadri ohridske arhitekture i slični proizvodi koji se traže od posetilaca.
Radionica za izradu hartije (ili muzej hartije) u duhu starog ohridskog stila je značajni kulturni subjekat ne samo u Ohridu već i šire i predstavlja pravo turstičko uživanje. Inače, ovaj zanat koji se u porodici Panevski prenosi s kolena na koleno traži puno fizičkog napora i posvećenosti. S obzirom na to da sadrži mnoge umetničke elemente predstavlja i neku vrstu atrakcije i obogaćuje turističku ponudu Ohrida.